Последње краљевство (ТВ серија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Последње краљевство
ЖанрИсториска Драма
РазвилиСтивен Бачард
Број сезона5
Број епизода46
Емитовање
Премијерно наNetflix, BBC two

Последње краљевство (енгл. The Last Kingdom) је британска телевизијска серија заснована на серији романа Бернард Корнвел под називом Саксонске Приче. Серију је за телевизију развио Стивен Бачард, а премијерно је приказана 10. октобра 2015. на BBC two. За другу сезону, серију је продуцирала Netflix. 2018. године, Netflix је преузео серију и наставио да је самостално продуцира још три сезоне. Серија се завршила 9. марта 2022. након пет сезона и укупно 46 епизода. Дугометражни наставак који закључује причу серије, под називом Седам краљева мора умрети, премијерно је приказан 14. априла 2023. на Netflixu.

Основа[уреди | уреди извор]

Прва сезона[уреди | уреди извор]

Режирана од стране BBC-a, прва сезона прилагођава прва два романа серијала Бернардa Корнвелa под називом Саксонске Приче, Последње Крањевство и Бледи Коњаник. Серија обухвата период од 866. до 878. године, када долазак Велике паганске војске] у Енглеску предвођене Гутрума и Уба Рагнарсона мења однос између Викинга и англосаксонаца. Након успостављања Данске владавине, Утред, Саксонац који је одгајан од стране Данаца, пружа помоћ краљевини Весекс и њеном владару Алфреду Великом, с надом да ће на крају повратити свој дом Бебенбург, дол упади Викинга покушавају освојити целу Енглеску. Прва сезона од осам епизода премијерно је приказана на BBC Тwо 10. октобра 2015. године и завршила се 28. новембра 2015. године.

Друга сезона[уреди | уреди извор]

Режирана од стране BBC-a и Netflix-a, друга сезона прилагођава трећи и четврти роман Бернардa Корнвелa под називима Господари Севера и Песма Мача. Серија обухвата период од 879. до 886. године и бави се Утредовим походом у Нортамбрију да порази свог старог непријатеља Кјартана Окрутног док се краљевства Весекс и Мерција боре против инвазије Нордијске браће Сигефрида и Ерика. Друга сезона од осам епизода премијерно је приказана на BBC two 15. марта 2017. године и завршила се 4. маја 2017. године.

Трећа сезона[уреди | уреди извор]

Искључиво режирана од стране Netflix-a, трећа сезона прилагођава пети и шести роман Бернарда Корнвела под називима Земља у Пламену и Смрт Краљева, али постоје значајне промене у радњи у односу на претходне две сезоне. Серија обухвата период од 892. до 902. године и бави се крајем владавине краља Алфреда, док конфликт између Саксонаца и Данаца расте након доласка Друге Велике данске војске, коју предводе коалиција викиншких вођа укључујући Рагнара Млађег, Кнута, Сигурда Крваве Косе и Хаестена. Десетодељна трећа сезона премијерно је приказана у целости на Netflix 19. новембра 2018. године.

Четврта сезона[уреди | уреди извор]

Четврта сезона прилагођава седми и осми роман Корнвела под називима Пагански Господар и Празан Престо. Слично као и у трећој сезони, постоје значајне промене у радњи у односу на романе. Серија обухвата период од 909. до 911. године и бави се раним годинама владавине Краља Едварда Старијег над Саксонцима, континуираним политичким борбама у Мерцији и наставком инвазије Друге Велике данске војске на Весекс, која кулминира опсадом Винчестера. Десетодељна четврта сезона премијерно је приказана у целости на Netflixu 26. априла 2020. године.

Пета сезона[уреди | уреди извор]

Пета сезона прилагођава девети и десети роман Корнвелa под називима Ратници Олује и Носилац Пламена, и укључује елементе једанаестог романа Рат Вукова. Слично као и у трећој и четвртој сезони, постоје значајне промене у радњи у односу на романе. Серија обухвата период од 917. до 920. године и бави се оспораваним линијама наслеђивања Весексу и Мерцији, сукобом са преосталим викингима у Нортамбрија које предводи зет Утреда, Сигтригера, и Утредовим повратком у Бебенбургу још једном како би коначно остварио своју судбину. Десетодељна пета и последња сезона премијерно је приказана у целости на Netflixy 9. марта 2022. године.

Sedam Кreljeva Мora Уmreti[уреди | уреди извор]

"Седам Краљева мора умрети" prilagođava trinaesti i poslednji roman serijala Саксонске Приче Корнвела, Ратни Господар, i uključuje elemente dvanaestog romana Мач Краљева. Film obuhvata godinu 924. i bavi se posledicama nakon smrti kralja Едварда, dok njegov osporavani naslednik Етелстан preuzima Еngleski presto i započinje rat sa savezom kraljeva koji će odrediti budućnost Engleske. Филм је премијерно приказан на Netflixy 14. априла 2023. године.

Глумци и Ликови[уреди | уреди извор]

Главни ликови[уреди | уреди извор]

Представљени у првој сезона[уреди | уреди извор]

  • Александер Дрејмон као Утред из Бебенбурга, саксонски ратник који је одгајан од стране Данаца и жели повратити своје наследно право у Бебенбург
  • Том Тејлор тумачи младог Утреда (гостујућа улога у првој сезони).
  • Тобиас Сантелман као Рагнар Млађи (сезона 1-3), син данских војвода и Утредов усвојени брат.
  • Емили Кокс као Брида (сезона 1-5, гостујућа улога у Седам Краљева Мора умрети), слободоумна Саксонка која је као и Утред усвојена од стране Данаца у младости.
    • Џоселен Мекнаб тумачи младу Бриду (гостујућа улога у првој сезони).
  • Томас Габрилсон као Гатрум (сезона 1), један од вођа велике паганске војске, велике скупине викиншких ратника који су напали Енглеску.
  • Џозев Милсон као Алфрик из Бамбурга (сезона 1-2, 4), Утредов ујак, који му отима наслов Господара Бебенбург.
  • Рун Ремти као Уба Рагнарсона (сезона 1), један од познатих синова Рагнара Лодброка и вођа Велике погањене војске.
  • Метју Макфадјен као Олдемен Утред (сезона 1), Утредов отац и Олдемен Бебенбург.
  • Дејвид Давсон као Краљ Алфред (сезона 1-3), краљ Весекса који се нада уједињењу Енглеске против инвазије Данаца.
  • Адриан Бовер као Леофрик (сезона 1, гостујућа улога у сезони 3), вешт саксонски војник који служи Алфреду и блиско сурађује с Утредом.
  • Симон Кун као Ода Старији (сезона 1-2), Еалдорман Девон и најближи саветник Алфреда.
  • Хари МекЕнтајр као принц Аетхелволд (сезона 1-3), Алфредов нећак који смишља планове како би украо круну Весекса за себе.
  • Брајан Вернел као Ода Млађи (сезона 1), неодговорни син Ода Старијег.
  • Иан Харт као отац Беока (сезона 1-4), бивши свештеник Бебенбурга који служи Алфреду у Вичестеру.
  • Ејми Рен као Милдрит (сезона 1), саксонска племкиња и Утредова прва супруга.
  • Чарли Мурфи као Краљица Исолт (сезона 1), "сенка краљица" Брити из Корнвола.

Предсрављени у другој сезони[уреди | уреди извор]

  • Туре Линтарт као Кralj Gutred (сезона 2), бивши роб и лажни краљ Нортамбрије.
  • Дејвид Скотфилд као Опат Едраед (sezona 2), Гутредов најближи саветник.
  • Ива Биртисле као Хилд (сезона 2-5; гостујућа улога у сезони 1), сналажљива редовница која постаје један од савезника Утреда.
  • Џерард Кернс као Халиг (сезона 2; гостујућа улога у сезони 1), саксонски гласник који постаје један од савезника Утреда.
  • Елиза Батерворт као Лади Аелсвитх (сезона 2-5; повремена улога у сезони 1), Алфредова супруга и краљица Весекса.
  • Питер МекДоналд као брат Трев (сезона 2), свештеник који служи под Гутредом.
  • Марк Ровлеи као Финан (сезона 2-5; Седам Краљева Мора Умрети), одлучан Ирски ратник који је веран на Утреда и његов заменик.
  • Александар Вилаум као Кјартан Окрутни (сезона 2; гостујућа улога у сезони 1), Дански ратник одговоран за масакр породице у којој је Утред одрастао.
  • Оле Кристофер Ертваг као Свен Једнооки (сезона 2; гостујућа улога у сезони 1), Кјартанов садистички син.
  • Андрев Лукакс тумачи младог Свена (гостујућа улога у сезони 1).
  • Јулиа Баич-Виг (сезона 2-3; гостујућа улога у сезони 1), Рагнарова сестра и Утредова усвојена сестра коју је отела Кјартан и држао је у заробљеништву годинама.
  • Маделеине Поwер тумачи младу Тхyру (гостујућа улога у сезони 1).
  • Бјорн Бенгтссон као Сигефрид (сезона 2), Норвешки  гроф који заједно са својим братом Ериком немилосрдно пљачка насеља Енглеске.
  • Кевин Клеркин као отац Пирлиг (сезона 2-5; Седам Краљевства Мора Умрети), Велшки свештеник и бивши ратник који је присегнут служити владару Весекса.
  • Арнас Федаравичиус као Сихтрик (сезона 2-5; Седам Краљевства мора умрети), Кјартанов ванбрачни син који постаје један од најпоузданијих савезника Утреда.
  • Кристиан Хилборг као Ерик (сезона 2), Норвешки гроф који је Сигефридов благи и дипломатскији брат.
  • Џек Бек Лаурсен као Хаестен (сезона 2-5; гостујућа улога у Седам краљевства мора умрети), дански поглавица који служи Сигефриду.
  • Тоби Регбо као Лорд Етелред (серије 2–4), господар Мерсије који се нада да ће једног дана владати Енглеском.
  • Мили Брејди као Леди Етелфлед (серије 2–5), Алфредова и Елсвитова ћерка, Етелредова жена и дама од Мерције.
    • Зофиа Фаркас глуми младу Аетхелфлаед (серија за госте 1)
  • Џејмс Норткот као Алдхелм (серије 2–5; Седам краљева мора да умре), Етелред и Етелфледов најближи савезник и главни Хускарл.
  • Јуан Мичел као Осферт (серије 2–5), Алфредов син копиле који постаје један од Утредових савезника од највећег поверења.

Представљени у трећој сезони[уреди | уреди извор]

  • Тимоти Инес као Краљ Едвард (сезона 3-5), син Алфреда и Елсвит који наслеђује очеву титулу краља англо-саксонаца.
  • Теа Софи Лох Нес као Скејд (сезона 3), Скејд и наводна вештица лојална Бладхејру.
  • Ола Рапаце као Сигурд Бладхејр (сезона 3), немилосрдни вођа Другог Великог Данског Војске који верује да му је судбина свргавање краља Алфреда.
  • Магнус Брун као Кнут (сезона 3-4), моћан дански војвода, рођак Рагнара и вођа Другог Великог Данског Војске који планира освојити Весекс.
  • Сајмон Стенсвел као Дагфин (сезона 3; гостујућа улога у сезони 2), дански поглавица и Хаестенова десна рука.
  • Адриан Силер као Елдорман Етехелм (сезона 3-5), најбогатији човек у Весексу који сплеткари како би своје будуће унуке поставио на енглески престо.
  • Адриан Бушен као Степа (сезона 3-4; повремена улога у сезони 2), Алфредов главни ратник.
  • Кевин Елдон као Бискуп Еркенвалд(сезона 3), бискуп Лундена.

Предстаљени у четвртој сезони[уреди | уреди извор]

  • Џејми Блекли као Ердвулфа (сезона 4), понижени племић из Мерције и заповедник Етелредових кућних војника.
  • Стефани Мартини као Едит (сезона 4-5), Етелредова љубавница и млађа сестра Ердвулфа.
  • Фин Елиот као Утред Утредсон (сезона 4-5), одан син Утреда и Гиселе који се не слаже са очевим поступцима и паганистичким веровањима.
  • Руби Хартли као Стиора (сезона 4-5), ћерка Утреда и Гиселе која сличи свом оцу и више се дружи са Данцима.
  • Амелија Кларксон као Лејди Аелфлед (сезона 4-5; повремена улога у сезони 3), Едвардова супруга, Етелхемова ћерка и краљица Вессекса.
  • Ричард Дилејн као Елдорман Лудека (сезона 4), један од еалдормана из Мерције и члан Витана који одлучује о будућем владару Мерције.
  • Доријан Лау као Елдорман Бургред (сезона 4-5), еалдорман из Мерције који жели да његов син постане господар Мерције.
  • Стефан Родри као Краљ Хајвел Дда (сезона 4; Седам краљевства мора умрети), Велшки краљ Дехеубарт који презире Саксонце.
  • Најџел Линдсеј као Принц Родри (сезона 4), Хивелов млађи брат и заменик.
  • Ејштеин Сигурдарсон као Сигтригр (сезона 4-5), унук Ивара Бескосни и лукави вођа нордијско-келтских ратника приморан да напусти Ирску.

Предстаљени у петој сезони[уреди | уреди извор]

  • Хари Гилби као Етелстан (сезона 5; Седам краљевства мора умрети), незаконити старији син краља Ердварда и оспоравани наследник енглеског престола који је под заштитом Утреда док се тренира да постане ратник. Каспер Грифит тумачи младог Етелстана (повремена улога у сезони 4).
  • Патрик Робинсон као отац Бенедикт (сезона 5), путујући свештеник из Рима са великим дуговима због коцкања.
  • Фија Сабан као Лејди Алфвин (сезона 5), кћерка Етелреда и Етелфлејд и наследница Мерције. Анамарија Бито (гостујућа улога у сезони 3) и Хелена Олбрајт (повремена улога у сезони 4) тумаче младу Алфин.
  • Мики Столт као Ронгвалдр (сезона 5), лукави брат Ситригер који се веровао да је умро на мору.
  • Хари Антон као Бресал (сезона 5), вешт плаћеник и шпијун који је заклет Етелхелму.
  • Сонија Касиди (сезона 5) и Елејн Касиди (Седам Краљевства Мора Умрети) као Лејди Идгифу, племкиња из Краљевина Кента која привлачи Едвардову пажњу.
  • Рајан Квармби као Кинлаф (сезона 5), млади саски ратник и близак пријатељ Етелстана и Алфвин.
  • Јако Охтонен као Воланд (сезона 5), други заповедник Сигтригров и Стиорин.
  • Род Халет као Краљ Константин (сезона 5; Седам Краљевства Мора Умрети), краљ Албе који пљачка земље Нортумбрије на својој граници.
  • Јуан Хорокс као Принц Алфвеард (сезона 5; Седам Краљевства Мора Умрети), син Едварда и Алфлед и оспоравани наследник енглеског престола.
  • Марсел Жолт Халми тумачи младог Алфвеарда (повремена улога у сезони 4).
  • Осијан Пере као Вихтгар (сезона 5; гостујућа улога у сезони 4), Алфрицов син и Утредов рођак који се враћа у Енглеску након дугог изгнанства и тражи Бебенбург за себе.
  • Бамшад Абеди-Амин као Јахија (сезона 5), Вихтгаров заменик којег је упознао путујући по познатом свету.
  • Рос Андерсон као Принц Домнал (сезона 5; Седам Краљевства Мора Умрети), нећак Констаннтина и наследник престола Албе..

Предстаљени у Седам Краљевства Мора Умрети[уреди | уреди извор]

  • Лаурие Давидсон као Ингилмундр (Седам Краљева Морају Умрети), Аетхелстанов најближи саветник и Данац који се преобратио у хришћанство.
  • Илона Цхевакова као Ингрит (Седам Краљева Морају Умрети; повремено у серији 5), Финанова супруга која тврди да има пророчке визије.
  • Јакоб Дудман као Осберт (Седам Краљева Морају Умрети), Утредово најмлађе дете и наследник Беббанбурга који се поновно ујединио са својим оцем након што је провео много година скривен. Оллy Рходес глуми младог Осберта (гостујући у серији 5).

Епизоде[уреди | уреди извор]

Описни текст
Серија Епизоде Време изласка мрежа
1 8 10. октобар 2016/28. новембар 2015 BBC Two
2 8 16. март 2017/4. мај 2017 BBC Two
3 10 19. новембар 2018 Netflix
4 10 26. април 2020 Netflix
5 10 9. март 2022 Netflix

Продукција[уреди | уреди извор]

Развој[уреди | уреди извор]

Серија је почела са снимањем у новембру 2014.[1] године.[2] Продукцију су реализовали Карнивал Филмс за BBC two и BBC America. Ник Марфи (Prey, Occupation) је био продуцент и режирао је више епизода.[3] За приказ Викинга на мору коришћена је реплика викиншког брода Хавхингстен фра Глендалоуг. Серија је снимана углавном у Мађарској,[4] са већином сцена на осам хектара недалеко од Будимпеште који је у власништву Korda Studios [5] са својим средњовековним селом и околним планинама, шумама и језерима.[6]


Снимање друге сезоне почело је у Будимпешти у јуну 2016. године. Ричард Ранкин, Џерард Кеарнс, [7][Туре Линдхардт]], Милие Брадy, Ерик Мадсен,[8] и Петер МцДоналд придружили су се глумачкој екипи.[9] У августу 2016. године, Афтонбладет је известио да ће шведски глумци Бјорн Бенгтссон [10] и Магнус Самуелссон[11] бити део главне екипе. Такође је извештено да ће Стивен Бачард се вратити као једини сценариста и да је Netlix потписао као међународни продукцијски партнер за другу сезону.[12][13][14]

У априлу 2018. године, Netflix је потврдио да је у продукцији трећа сезона, заснована на књигама "Господари севера" и "Песма мача"[15], која ће се ексклузивно приказивати на овој платформи за стримовање, а Бернарнд Корнвел је навео да му је понуђена епизодна улога.[16] Шведски глумац Ола Рапаце се придружио екипи за трећу сезону, као Јарл Харалд Крвавокоса.[17][18] Шведски режисер Ерик Лејонборг је био иза камере за трећу сезону; он је сарађивао са Рапацеом на неколико шведских ТВ серија.[19]

Нетфликс је децембра 2018. године обновоио серију за четврту сезону.[20][21] 7. јула 2020. године, серија је обновљена за пету сезону од стране Netflix-a. 30. априла 2021. године, објављено је да ће серија завршити са петом сезоном.[тражи се извор] Снимање пете сезоне је завршено у јуну 2021. године.[22]

Последњу сезону је пратила дугометражни филм под називом "Седам краљевства мора умрети", који је завршио са снимањем 19. марта 2022. године.[23][24][25] премијерно приказан на Netflix-u 14. априла 2023. године.[26]

Историјска Позадина[уреди | уреди извор]

Главни догађаји владавине Алфреда Великог и његових наследника добро су забележени, а неколико мушкараца под именом Утред владало је из Бамбуршке тврђаве[27], посебно истакнут Утред Храбри преко једног века касније.[28] Особе идентификоване као "Данци" долазиле су из различитих места у и око Данске, укључујући јужну Шведску и Норвешку. Исторчари верују да су дански освајачи Нортумбрије долазили из Јутланда у Данској, као што је поменуто у Корнвеловим књигама, као и са неких данским острва и источне Данске (јужна Шведска). [29]

Излазак[уреди | уреди извор]

Прва серија од осам епизода премијерно је приказана 10. октобра 2015. године у Сједињеним Америчким Државама на BBC America,[30] а кратко након тога емитована је у Уједињеном Краљевству на BBC Тwо 22. октобра 2015. године.[тражи се извор] Постала је доступна путем мреже Netflix у Сједињеним Америчким Државама 6. јула 2016. године.[31] Додата је на Netflix 28. децембра 2015. године у следећим земљама: Аустралија, Аустрија, Канада, Немачка, Јапан, Нови Зеланд, Португалија, Шпанија и Швајцарска. [32][33] Прва серија је емитована у шпанској регији Каталонија на ТВ3 24. јула 2017. године. [34]

Друга и трећа серија су објављене на Netflix-u у САД, Канади, Данској, Холандији, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Шпанији, Јапану, Аустралији и Португалији. [35][36]


Netflix је био једини дистрибутер треће серије од десет епизода, коју је продуцирала компанија Carnival films. 26. децембра 2018. године, Netflix је обновио емисију за четврту серију, која је објављена 26. априла 2020. године, поново продуцирана од стране Carnival Films. Обновљена је за пету и последњу сезону 7. јула 2020. године. 9. фебруара 2022. године, најављено је да ће пета сезона бити објављена 9. марта 2022. године.[37]

Прихватање[уреди | уреди извор]

Серија је наишла на позитивне критике, с похвалама за извођење глумачке екипе, кинематографију, писање, режију и акционе секвенце. На сајту Rotten Tomatoes, прва серија има оцену од 87% на основу рецензија 31 критичара, с просечном оценом од 7.61/10. Критички консензус на сајту гласи: "Последње Краљевство комбинује прелепу кинематографију и величанствене акционе секвенце како би створио изузетно задовољавајућу историјску драму". [38] На сајту Метакритик, прва серија има оцену од 78/100 на основу 15 рецензија. [39] Друга серија је добила оцену од 86% на Rotten Tomatoes, на основу 7 рецензија, с просечном оценом од 6/10, док је трећа серија добила оцену од 100% на основу 7 рецензија, с просечном оценом од 9/10. [40][41]

Сам Vоластон је рецензирао прву епизоду у The Guardian и упозорио: "Паметно је не везивати се превише за било кога у Последњем Краљрвству". [42] Carlotte Runcie је дала отварајућој епизоди четири од пет у The Daily Telegraph-u, пишући да серија има "задовољавајуће високе продукцијске вредности, крволочну жеђ за насиљем".[43] Wollaston i Runcie су обоје приметили сличности између Последње Крањевство и Игре престола. [42][43] Kari Croop из Common Sense Media је такође дала серији 4/5 звездица, пишући: "Са високим продукцијским вредностима, снажним писањем и узбудљивим ликовима, ова серија се такмичи с неким од најбољих и најкрвавијих епова на телевизији". [44] Денис Перкинс из The A.V. Club-а је првој сезони дао оцену Б+, пишући: "Опсежна, запањујућа осмоделна историјска серија BBC America, Последње Краљевство, доказује да на телевизији има довољно места за више од једне викиншке инвазије". [45]

Сеан О'Градy у The Independent-u је приметио да је неки од језика серије "задовољавајуће земљани", али је сматрао да је заплет "мало конфузан". [46] Телевизијски критичар за Private Eye је био критичнији, тврдећи да Последње Краљевство показује како Игра престола "опседа BBC", и да је серија директно деривирана и од фантазијских серија и европских драма попут Убиства и Валандера, али без карактеристика које су учиниле такве серије успешним. </ref> The television reviewer for Private Eye was more critical, arguing that The Last Kingdom demonstrates how Game of Thrones "haunts the BBC", and that the series was directly derivative of both fantasy series and European dramas such as The Killing and Wallander, yet lacking the features that have made such series successful.[47]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „BBC Two, BBC America and the Golden Globe® and Emmy® award-winning producers of Downton Abbey, Carnival Films, have announced that filming has begun on The Last Kingdom”. BBC Media Centre. 24. 11. 2014. Приступљено 15. 9. 2015. 
  2. ^ „Persbrandt tvingas tacka nej till storroll” [Persbrandt forced to turn down big role]. Aftonbladet (на језику: шведски). 11. 11. 2014. Приступљено 15. 9. 2015. 
  3. ^ „BBC Two announces new drama series, The Last Kingdom”. BBC Media Centre. 9. 7. 2014. Приступљено 15. 9. 2015. 
  4. ^ Debnath, Neela (4. 4. 2018). „The Last Kingdom season 3 location: Where is The Last Kingdom filmed? Where is it set?”. Express.co.uk. Приступљено 10. 1. 2019. 
  5. ^ „Where is The Last Kingdom filmed?”. Radio Times. 4. 5. 2017. Приступљено 30. 12. 2018. 
  6. ^ „BBC's Game of Thrones competitor, The Last Kingdom, filmed in the UK and Hungary”. Radio Times. 22. 10. 2015. Приступљено 30. 12. 2018. 
  7. ^ „Gerard Kearns – United Agents”. www.unitedagents.co.uk. 
  8. ^ „Erik Madsen – United Agents”. www.unitedagents.co.uk. 
  9. ^ „The Last Kingdom begins shooting series two with Richard Rankin joining the cast”. digitalspy.com. 9. 6. 2016. Приступљено 9. 6. 2016. 
  10. ^ „Svensken får ny stor roll i vikingaserien”. 13. 7. 2016. Приступљено 14. 8. 2016. 
  11. ^ „This just in: Magnus Samuelsson klar för "The last kingdom" – Nöjesbladets TV-koll”. 14. 7. 2016. Приступљено 14. 8. 2016. 
  12. ^ „Netflix to co-produce season two of the last kingdom”. worldscreen.com. 9. 6. 2016. Приступљено 9. 6. 2016. 
  13. ^ Tartaglione, Nancy (9. 6. 2016). „Netflix Joins 'The Last Kingdom' As Co-Producer of Historical Epic's Season 2”. Deadline Hollywood (на језику: енглески). Приступљено 2016-08-17. 
  14. ^ „The Last Kingdom”. Facebook. 
  15. ^ Debnath, Neela (16. 3. 2017). „The Last Kingdom: Alexander Dreymon reveals 'horrible experience' on set during filming”. Express.co.uk. Приступљено 10. 1. 2019. 
  16. ^ Debniath, Neela (26. 10. 2018). „The Last Kingdom season 3 Netflix release date, cast, plot, trailer”. Daily Express. Приступљено 2. 12. 2018. 
  17. ^ Debnath, Neela (25. 9. 2018). „The Last Kingdom season 3 cast: Who is playing Bloodhair? Who is Ola Rapace?”. Express.co.uk. Приступљено 10. 1. 2019. 
  18. ^ „Ola Rapace får stor skurkroll i Netflix-serien "The Last Kingdom". MovieZine. Приступљено 10. 1. 2019. 
  19. ^ „Curtis Brown”. www.curtisbrown.co.uk. Приступљено 10. 1. 2019. 
  20. ^ „'The Last Kingdom' Season 4: Uhtred Calls His Troops To Begin Work”. IB Times (на језику: енглески). 2018-12-26. Приступљено 2018-12-22. 
  21. ^ „The Last Kingdom Season 4 New Cast, Plot, Release Date and Exciting Expectations”. 7. 1. 2020. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 21. 05. 2023. 
  22. ^ „The Last Kingdom Season 5: Netflix Release Date & Everything We Know So Far”. What's on Netflix. 17. 9. 2021. 
  23. ^ Goldbart, Max (24. 10. 2021). „Netflix's 'The Last Kingdom' Feature In The Works, 'Seven Kings Must Die' Filming To Begin Next Year”. Deadline Hollywood. Приступљено 2022-06-27. 
  24. ^ Vourlias, Christopher (29. 3. 2022). „'The Last Kingdom' Producers Reflect on 'An End of an Era' as Netflix Series Wraps”. Variery. Приступљено 2022-06-27. 
  25. ^ TheLastKingdom (19. 3. 2022). „That’s a wrap for Seven Kings Must Die and a final series wrap for The Last Kingdom We can’t wait for you all to see it… Fun fact: the total number of shoot days from season 1 to today is 663! #TheLastKingdom” (твит) — преко Twitter-а. 
  26. ^ Otterson, Joe (13. 2. 2023). „'Last Kingdom' Film 'Seven Kings Must Die' Sets Netflix Premiere Date, Drops First Look Images”. Variety. Приступљено 13. 2. 2023. 
  27. ^ Hughes, David (23. 11. 2018). „The Last Kingdom: how historically accurate is the Netflix show and was Uhtred real?”. inews.co.uk. Приступљено 10. 1. 2019. 
  28. ^ Hunt, William. „Uhtred (d.1016)” — преко Wikisource. 
  29. ^ ‘Hiberno-Norwegians’ and ‘Anglo-Danes’: anachronistic ethnicities and Viking-Age England[1]
  30. ^ Bibel, Sara (21. 7. 2015). „Drama 'The Last Kingdom' to Premiere Saturday, October 10 on BBC America”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2015. 
  31. ^ „The Last Kingdom”. Netflix. 6. 7. 2016. Приступљено 16. 7. 2016. 
  32. ^ „Is The Last Kingdom on Netflix Canada?”. netflixable.com. Приступљено 14. 8. 2016. 
  33. ^ „The Last Kingdom / Season 1 – Netflix Canada”. instantwatcher.com. Архивирано из оригинала 22. 03. 2018. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  34. ^ „TV3 presenta "The Last Kingdom". ccma.cat. 7. 7. 2017. 
  35. ^ „'The Last Kingdom' Season 2 Release Date Rumors: Uhtred to Lead the Saxon Forces, Reclaim His Fate'. The Christian Post. 5. 3. 2017. Приступљено 7. 3. 2017. 
  36. ^ „'The Last Kingdom season 3 Netflix release date, cast, plot, trailer'. The Daily Express. 29. 10. 2018. Приступљено 1. 2. 2020. 
  37. ^ „'The Last Kingdom' Season 5 Trailer Reveals One Final Battle for Glory”. Collider. 9. 2. 2022. Приступљено 10. 2. 2022. 
  38. ^ Последње краљевство на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
  39. ^ Последње краљевство на сајту Metacritic (језик: енглески) Уреди на Википодацима
  40. ^ The Last Kingdom: Season 2 на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
  41. ^ The Last Kingdom: Season 3 на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
  42. ^ а б Wollaston, Sam (23. 10. 2015). „The Last Kingdom review: The Vikings are here – and it's wise not to get too attached to anyone”. The Guardian. London. Приступљено 29. 10. 2015. 
  43. ^ а б Runcie, Charlotte (23. 10. 2015). „The Last Kingdom, BBC Two, review: 'the thinking person's Game of Thrones<span style="padding-right:0.2em;">'Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  44. ^ Croop, Kari (2015-10-16). „The Last Kingdom - TV Review”. Common Sense Media (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-20. 
  45. ^ Perkins, Dennis (9. 10. 2015). „The epic but human The Last Kingdom proves there's always room for more Vikings”. The A.V. Club (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-20. 
  46. ^ O'Grady, Sean (22. 10. 2015). „The Last Kingdom, TV review: This Viking saga is less silly than Game of Thrones – and less exciting, too”Неопходна новчана претплата. The Independent. London. Архивирано из оригинала 18. 6. 2022. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  47. ^ 'Eye TV', The Private Eye 1404, p. 14.